Otkaz se prilično lako dobija u Srbiji, a zakon tome uglavnom nije barijera: primera radi, da bi bio proglašen za višak, dovoljno je da dođe do promena na tržištu ili u firmi za koju radiš. Preciznije, promene koje se smatraju legitimnim razlogom za proglašenje viška, mogu biti:
- tehnološke (recimo, pojavio se kompjuterski program koji može da obavlja tvoj posao);
- ekonomske (poslodavac nema para za tvoju platu, nema dovoljno klijenata…);
- organizacione (na primer, optimizacija redakcije dovela je do toga da posao sedam urednika sada mogu da obave troje, a ti si jedan od preostalih četvoro).
Pažljivom posmatraču neće promaći da ovo i nije baš značajno ograničilo maštu poslodavca koji traži razlog da te otpusti.
Ko može biti višak, a ko ne?
Kolektivni ugovor, kada postoji (opšti, posebni ili kod poslodavca), obično je znatno precizniji u pogledu određivanja toga ko može da postane višak, a ko ne. Pravilnici poslodavca bi takođe trebalo da budu detaljniji od zakona u objašnjavanju takvih okolnosti, mada su obično tipski. Glavni kriterijum u svim ovim dokumentima obično je radni učinak, a tu i tamo se pojavi i dokument koji u obzir uzima i imovinsko stanje novinara.
Trudne koleginice, kao i one na porodiljskom odsustvu, odsustvu zbog nege deteta ili posebne nege deteta, ne mogu postati višak. Isto važi i za zaposlene koji su na bolovanju. Ukoliko te proglase viškom u nekom od ovih slučajeva, možeš da tužiš poslodvca zbog diskriminacije.
Prava nakon otkaza
Kao otpušteni višak, imaš pravo na otpremninu, naknadu za nezaposlene od Nacionalne službe za zapošljavanje i na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje.
Takođe, poslodavac ne sme nikoga da zapošljava na tvom radnom mestu. Ako mu u tih šest meseci neko ipak zatreba, mora prvo da pita tebe da li bi možda došao nazad na posao.
Otpremnina
Osim ako imaš manje od godinu dana staža, otpremninu bi, po zakonu, morao da dobiješ pre nego što te otpuste. Njen iznos, odnosno način obračuna, definisan je pravilnicima poslodavca ili kolektivnim ugovorom, ali ona svakako ne sme biti niža od zbira trećine tvoje zarade za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca kod koga ostvaruješ pravo na otpremninu (dakle, onog koji te je proglasio viškom). Pod zaradom se podrazmeva prosečni iznos tvoje plate u poslednja tri meseca kod poslodavca.
Ako nekim čudom dobiješ posao putem programa za rešavanje viška zaposlenih, smatra se da nisi ni dobio otkaz, pa nemaš prava ni na otpremninu.
U slučaju otpuštanja većeg broja zaposlenih
Ako otpušta veći broj zaposlenih zbog toga što ih je proglasio viškom, poslodavac je zakonom obavezan da napravi program rešavanja viška zaposlenih, u saradnji sa sindikatom i Nacionalnom službom za zapošljavanje. Taj program je zapravo pokušaj da se što većem broju otpuštenih nađe neki posao.
