Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji predstavlja još jednu formu uređenja poslovnih odnosa. Sklapa se između preduzeća poslodavca i preduzeća novinara, koji mora ili da bude registrovan kao preduzetnik, ili da registruje društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).
Registracija preduzetničke radnje može zvučati kao bolje rešenje nego osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o). Porezi i kazne su manje, a možeš i da plaćaš porez paušalno (istu sumu svakog meseca), a ne prema dobiti (razlika između prihoda i rashoda). S druge strane, preduzetnik garantuje za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, a d.o.o samo upisanim ulozima. Preduzetnik može i privremeno da zamrzne status, dok d.o.o. ne može, a na kraju krajeva, ako poželi i ako ispuni zakonske uslove, preduzetnik uvek može da se preregistruje u d.o.o. Bitno je, međutim, da budeš svesna da to ne može da se radi i u suprotnom smeru.
Ovi ugovori najčešće se sklapaju na predlog poslodavca, kada želi da izbegne obaveze iz radnog odnosa prema novinaru, pa ga uslovljava da otvori svoju firmu i da tako budu u „labavom“ odnosu koji se raskida veoma lako. Očigledno je da, ako se odlučiš na takav korak, treba da pokušaš da u ugovor uneseš što više detalja i ne propustiš ni jednu hipotetičku situaciju koje možeš da se setiš, a posebno kada je reč o uslovima pod kojima ugovor može da se raskine.
Imaj na umu da te u ovoj situaciji zakon ne štiti kao što bi bio slučaj da potpisuješ standardni ugovor o radu. Gubiš sva prava koja dolaze sa standardnim radnim odnosom. Uz to, uplata poreza i doprinosa postaje tvoja obaveza. Ako dođe do nekakvog propusta u ugovoru, primenjivaće se Zakon o obligacionim odnosima, a nejasnoće u ugovoru sud će tumačiti onako kako odgovara slabijoj strani ugovornog odnosa, to jest tebi. Ta okolnost, međutim, ne može da popravi sve zamke lošeg ugovora, pa je zato verovatno najpametnije da pre potpisivanja konsultuješ iskusne pravnike.
