Pravo na godišnji odmor
Ako imaš ugovor o radu, imaš i godišnji odmor. Rečenica je kategorička, ne samo zato što poslodavac nema pravo da ti ga uskrati ili zameni novčanom nadoknadom – nego ni ti nemaš pravo da ga se odrekneš.
Pravo na godišnji odmor stičeš već posle mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca. Ovde izraz “neprekidan rad” označava normalan rad sa pauzama tokom rada, dnevnim i nedeljnim odmorima, vikendima i praznicima, pa, ako se dogodi, i danima provedenim na bolovanju.
Dužina odmora
Po zakonu, minimalna dužina godišnjeg odmora iznosi dvadeset radnih dana i uvećava sešto duže radiš. Računaju se, dakle, staž, radno iskustvo, stručna sprema i još drugih okolnosti koje određuju zakon ili ugovor o radu.
U dane provedene na odmoru ne računaju se vikendi niti praznici; ako te zadesi takav maler da se razboliš u sred letovanja, ni bolovanje ti se neće računati u dane odmora – dok god ga otvoriš na zakonski prihvatljiv način.
Vreme korišćenja odmora
Odluku o tome kada ćeš koristiti godišnji odmor donosi poslodavac (mada je po zakonu obavezan da se o tome konsultuje s tobom)Odluku može i da izmeni, najkasnije pet dana pred ranije određen početak odmora. Ako zakasni da ti uruči novo rešenje (ili to uopšte ne učini), smatra se da ti je uskratio pravo na odmor.
Korišćenje odmora u delovima
Imaš pravo da koristiš odmor u delovima, ali delova ne sme biti više od dva, osim ako se ne dogovoriš drugačije sa poslodavcem. Prvi deo ne sme biti kraći od dve nedelje (10 radnih dana) i moraš da ga iskoristiš u godini u kojoj si ga dobio. Drugi deo možeš i da prebaciš za prvu polovinu iduće godine.
Izuzetak su situacije kada zbog porodiljskog odsustva ili nege deteta ne stigneš da iskoristiš prvi deo odmora, pa svih 20 (ili više) radnih dana možeš da prebaciš u narednu godinu.
Kolektivni godišnji odmor
Poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru za čitave grupe zaposlenih i organizacione jedinice u kojima oni rade, ili za celu firmu. Nije dužan da o tome informiše svakoga ponaosob; dovoljno je samo da istakne rešenje na oglasnoj tabli ne kasnije od 15 dana pre početka kolektivnog odmora.
Ako ti poslodavac uskrati pravo na godišnji odmor
Ako se desi da ti poslodavac ne dozvoli da odeš na godišnji, mora da ti isplati naknadu u visini prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci, a može da bude i novčano kažnjen, ako ga prijaviš inspekciji rada. Odgovorno lice će platiti kaznu od između 20.000 i 40.000, a sama firma između 400.000 i 600.000. Ako radiš za preduzetnika, on je izložen opasnosti od kazne od između 100.000 i 300.000 dinara.
A kako se to “uskraćuje” odmor? Jedna mogućnost je, naravno, da ti nadređeni prosto kaže da ti ne dozvoljava da ideš, ali je dovoljno i da ti ne uruči rešenje o korišćenju godišnjeg odmora u zakonskom roku od 15 dana pre odmora. Doduše, ako odmor koristiš na sopstveni zahtev, ima pravo da ti uruči rešenje i neposredno pred put.
