Zlostavljanje i diskriminacija na radu

Šta je zlostavljanje na radu?

Po zakonu, zlostavljanje jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja ili položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga …

Šta je zlostavljanje na radu?Read More »

Šta nije zlostavljanje na radu?

Dokument dugačkog imena ali korisnog sadržaja, Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, definiše niz situacija koje mogu biti neprijatne po zaposlene, ali ne smatraju se zlostavljanjem na radu u zakonskom smislu. Jednu grupu čine postupci poslodavca koji jesu zabranjeni, ali se zaposleni od njih …

Šta nije zlostavljanje na radu?Read More »

Obaveze poslodavca

Pre svega, zakonska obaveza poslodavca je da zaposlenog štiti od zlostavljanja. Između ostalog, to podrazumeva i obavezu pokretanja postupka medijacije, kao i disciplinskog postupka protiv zlostavljača (ali i protiv zaposlenog koji je lažno prijavio zlostavljanje!), ako ovo prvo ne uspe. Takođe, poslodavac odgovara i za štetu, materijalnu ili nematerijalnu, koju zlostavljač prouzrokuje žrtvi, što znači …

Obaveze poslodavcaRead More »

Odgovornost zaposlenog za zlostavljanje na radu

Poslodavac je dužan da, ako postupak posredovanja ne uspe, a postoji osnovana sumnja da je izvršeno zlostavljanje, pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti. Pored sankcija propisanih Zakonom o radu, poslodavac može i da izrekne zaposlenom opomenu, meru udaljenja sa rada od četiri do 30 radnih dana bez …

Odgovornost zaposlenog za zlostavljanje na raduRead More »

Mere zaštite od zlostavljanja tokom postupka kod poslodavca

Udaljavanje zlostavljača Pod određenim uslovima, imaš pravo na zaštitu od zlostavljanja i tokom trajanja postupka zaštite kod poslodavca. Ako ti, prema mišljenju lekara medicine rada, preti neposredna opasnost po zdravlje ili život ili opasnost od nastanka „nenadoknadive štete“, poslodavac je dužan da, do okončanja postupka, udalji zaposlenog koga teretiš za zlostavljanje u drugu radnu okolinu, …

Mere zaštite od zlostavljanja tokom postupka kod poslodavcaRead More »

Zlostavljanje kao krivično delo

Zlostavljanje često može sadržati elemente krivičnih dela, od kojih se neka gone po privatnoj tužbi (na primer, kleveta) a neka i po službenoj dužnosti. Ako si žrtva zlostavljanja, najbolje je da se pre preduzimanja bilo kakvih koraka posavetuješ sa iskusnim pravnikom, kako bi bolje razumela situaciju u kojoj se nalaziš i razmotrila odgovarajuće mere za …

Zlostavljanje kao krivično deloRead More »

Šta nije diskriminacija?

Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga nečije lično svojstvo predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla (na primer, kada za posao prodavca traže komunikativne osobe). Isto tako, ne smatra se diskriminacijom ni kada prednost pri zapošljavanju, ili određenu vrstu zaštite, dobijaju zakonom definisane kategorije i …

Šta nije diskriminacija?Read More »

Uznemiravanje kao oblik diskriminacije

Zakon o radu prepoznaje dva posebna vida diskriminacije – uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. “Obično” uznemiravanje je svako ponašanje koje je uzrokovano ličnim svojstvom zaposlenog ili osobe koja traži posao, a koje vređa njeno dostojanstvo, izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Seksualno uznemiravanje je svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za …

Uznemiravanje kao oblik diskriminacijeRead More »

Zabrana diskriminacije na poslu

Diskriminacija je svako postupanje kojim se jedna osoba ili društvena grupa neopravdano stavljaju u gori položaj u odnosu na druge, zbog određenog ličnog svojstva kao što je pol, starost, etnička pripadnost, seksualno opredeljenje… Diskriminacija je podjednako zabranjena i kad tražiš posao i na samom poslu, kao i kada ostvaruješ prava u vezi sa poslom. Preciznije, …

Zabrana diskriminacije na posluRead More »

Zaštita od diskriminacije

Ako sumnjaš da si žrtva diskriminacije, možeš se obratiti sindikatu, inspekciji rada, povereniku za zaštitu ravnopravnosti i sudu. Sindikat ti može pojasniti koja su ti prava i mogućnosti u ovoj situaciji. Inspekcija rada je dužna da povodom prijave diskriminacije ispita konkretan slučaj. Može da pokrene prekršajni ili krivični postupak protiv poslodavca i da, ako utvrdi …

Zaštita od diskriminacijeRead More »

Zaštita učesnika u postupku kod poslodavca

Pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, kao i učešće u tom postupku, ne može da bude osnov za: stavljanje zaposlenog u nepovoljniji položaj u pogledu ostvarivanja prava i obaveza, pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske, materijalne i druge odgovornosti zaposlenog, otkaz ugovora o radu, odnosno prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa po osnovu rada i proglašavanje …

Zaštita učesnika u postupku kod poslodavcaRead More »

Tužba za seksualno uznemiravanje

Za razliku od ostalih oblika zlostavljanja na radu, kod kojih je potrebno da se određeno ponašanje ponovi više puta da bi se smatralo mobingom, odnosno da bi žrtva mogla da pokrene odgovarajuće postupke, za seksualno uznemiravanje je dovoljno da se dogodi samo jednom, i možeš da podneseš odgovarajuću tužbu nadležnom sudu. OCENI ČLANAK! Razumljiv? Koristan? …

Tužba za seksualno uznemiravanjeRead More »