Po zakonu, zlostavljanje jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja ili položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga …
Dokument dugačkog imena ali korisnog sadržaja, Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, definiše niz situacija koje mogu biti neprijatne po zaposlene, ali ne smatraju se zlostavljanjem na radu u zakonskom smislu. Jednu grupu čine postupci poslodavca koji jesu zabranjeni, ali se zaposleni od njih …
Pre svega, zakonska obaveza poslodavca je da zaposlenog štiti od zlostavljanja. Između ostalog, to podrazumeva i obavezu pokretanja postupka medijacije, kao i disciplinskog postupka protiv zlostavljača (ali i protiv zaposlenog koji je lažno prijavio zlostavljanje!), ako ovo prvo ne uspe. Takođe, poslodavac odgovara i za štetu, materijalnu ili nematerijalnu, koju zlostavljač prouzrokuje žrtvi, što znači …
Poslodavac je dužan da, ako postupak posredovanja ne uspe, a postoji osnovana sumnja da je izvršeno zlostavljanje, pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti. Pored sankcija propisanih Zakonom o radu, poslodavac može i da izrekne zaposlenom opomenu, meru udaljenja sa rada od četiri do 30 radnih dana bez …
Postoje i situacije kada će zaposleni lažno prijaviti zlostavljanje, samo da bi naudio onome koga je prijavio kao zlostavljača, ili da bi stekao neku korist za sebe. U tim slučajevima – ako se utvrdi da zlostavljanja nije ni bilo, te da je zaposleni koji je prijavio zlostavljanje znao ili morao da zna da se zlostavljanje …
Odgovornost zaposlenog zbog lažnog prijavljivanja zlostavljanja na raduRead More »
Udaljavanje zlostavljača Pod određenim uslovima, imaš pravo na zaštitu od zlostavljanja i tokom trajanja postupka zaštite kod poslodavca. Ako ti, prema mišljenju lekara medicine rada, preti neposredna opasnost po zdravlje ili život ili opasnost od nastanka „nenadoknadive štete“, poslodavac je dužan da, do okončanja postupka, udalji zaposlenog koga teretiš za zlostavljanje u drugu radnu okolinu, …
Mere zaštite od zlostavljanja tokom postupka kod poslodavcaRead More »
Zlostavljanje često može sadržati elemente krivičnih dela, od kojih se neka gone po privatnoj tužbi (na primer, kleveta) a neka i po službenoj dužnosti. Ako si žrtva zlostavljanja, najbolje je da se pre preduzimanja bilo kakvih koraka posavetuješ sa iskusnim pravnikom, kako bi bolje razumela situaciju u kojoj se nalaziš i razmotrila odgovarajuće mere za …
Sudski postupak po Zakonu o zaštiti od zlostavljanja na radu pokrećeš u slučaju da postupak posredovanja kod poslodavca nije dao rezultate, ili ako je tvoj poslodavac (direktor, preduzetnik) ujedno i izvor zlostavljanja, pa nema svrhe da od njega tražiš bilo kakvu pomoć. Rok za podnošenje tužbe je 15 dana od prijema obaveštenja da postupak posredovanja …
Sudski postupak za zaštitu od zlostavljanja na raduRead More »
Pravo na zaštitu imaju – svi koji traže posao ili po bilo kom osnovu učestvuju u radu: osoba u radnom odnosu, kao i osoba koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, osoba na dopunskom radu, osoba koja obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, student i učenik na praksi, …
Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga nečije lično svojstvo predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla (na primer, kada za posao prodavca traže komunikativne osobe). Isto tako, ne smatra se diskriminacijom ni kada prednost pri zapošljavanju, ili određenu vrstu zaštite, dobijaju zakonom definisane kategorije i …
Zakon o radu prepoznaje dva posebna vida diskriminacije – uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. “Obično” uznemiravanje je svako ponašanje koje je uzrokovano ličnim svojstvom zaposlenog ili osobe koja traži posao, a koje vređa njeno dostojanstvo, izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Seksualno uznemiravanje je svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za …
Diskriminacija je svako postupanje kojim se jedna osoba ili društvena grupa neopravdano stavljaju u gori položaj u odnosu na druge, zbog određenog ličnog svojstva kao što je pol, starost, etnička pripadnost, seksualno opredeljenje… Diskriminacija je podjednako zabranjena i kad tražiš posao i na samom poslu, kao i kada ostvaruješ prava u vezi sa poslom. Preciznije, …
Ako sumnjaš da si žrtva diskriminacije, možeš se obratiti sindikatu, inspekciji rada, povereniku za zaštitu ravnopravnosti i sudu. Sindikat ti može pojasniti koja su ti prava i mogućnosti u ovoj situaciji. Inspekcija rada je dužna da povodom prijave diskriminacije ispita konkretan slučaj. Može da pokrene prekršajni ili krivični postupak protiv poslodavca i da, ako utvrdi …
Prvi korak u postupku zaštite od zlostavljanja jeste pokretanje postupka kod poslodavca, za šta je potrebno da direktoru ili drugom ovlašćenom licu podneseš zahtev u pisanoj formi. U situaciji u kojoj je osoba kojoj treba da podneseš zahtev ujedno i osoba koja te je zlostavljala, ovaj korak nije neophodan – odmah možeš da se obratiš …
Pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, kao i učešće u tom postupku, ne može da bude osnov za: stavljanje zaposlenog u nepovoljniji položaj u pogledu ostvarivanja prava i obaveza, pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske, materijalne i druge odgovornosti zaposlenog, otkaz ugovora o radu, odnosno prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa po osnovu rada i proglašavanje …
Za razliku od ostalih oblika zlostavljanja na radu, kod kojih je potrebno da se određeno ponašanje ponovi više puta da bi se smatralo mobingom, odnosno da bi žrtva mogla da pokrene odgovarajuće postupke, za seksualno uznemiravanje je dovoljno da se dogodi samo jednom, i možeš da podneseš odgovarajuću tužbu nadležnom sudu. OCENI ČLANAK! Razumljiv? Koristan? …
Svrha pokretanja postupka posredovanja kod poslodavca je da se problem reši „u kući“, unutar preduzeća, bez pokretanja sudskog postupka. Osim u situaciji kada je zlostavljač sam poslodavac, kada se možeš obratiti direktno sudu, ovaj postupak predstavlja korak u procesu koji ne možeš izbeći. Ko može biti posrednik? Posrednik može biti bilo ko, pod uslovom da …
